Svaki profesor hebrejskog koji drži do sebe naučiće vas da je biblijski hebrejski suštinski jezik igara rečima. U biblijskom hebrejskom, igra rečima nije samo pametan književni „dodatak“ — ona je pokretačka snaga značenja teksta. Za drevne autore, zvuk reči se često smatrao suštinski povezanim sa njenom suštinom. Ako su dve reči zvučale slično, slušalac je pretpostavljao da između njih postoji duboka, teološka povezanost.
Biblija često koristi igru rečima da definiše karakter ili sudbinu osobe. To se naziva etimologija zasnovana na igri rečima (pun-based etymologies).
-
Adam i zemlja: Prvi čovek, Adam, stvoren je od zemlje, Adamah. Ovo nije samo rima; to definiše ljudsko stanje kao vezano za „zemlju“.
-
Jakov (Ya’akov) rvač: Njegovo ime je povezano sa „petom“ (aqeb) jer je na rođenju uhvatio brata za petu, a kasnije sa „istisnuti/obmanuti“ (aqab). Igra rečima prati razvoj njegovog lika od obmanjivača do onoga koji se rve sa Bogom.
Hebrejska „proročka poezija“ koristi paronomaziju (korišćenje reči koje zvuče slično, ali imaju različita značenja) kako bi stvorila „moralno ogledalo“. Ovo je uobičajeno u Knjizi proroka Isaije, gde Bog „traži pravdu, ali nalazi krvoproliće/ugnjetavanje“. Ta rečenica na srpskom ne otkriva ništa o tome šta je u pitanju, ali na hebrejskom poenta postaje jasna: Bog traži mishpat ali nalazi mispah, ili umesto tsedaqah (pravde) on nalazi tse’aqah (vapaj nevolje).
Da li ste primetili?
Reči su promenjene sasvim neznatnom izmenom kako bi se nešto dobro pretvorilo u nešto veoma loše.
Cilj celovitosti
Ime ירושלם (suglasnički: Y‑R‑W/Sh‑L‑M) poziva na unutrašnju hebrejsku igru jer se njegovi suglasnici mogu povezati sa značajnim hebrejskim korenima i semantičkim poljima. U konkordansama (npr. Strongov #3389), ponekad se sugeriše da potiče od ירה + שלם, što se tumači kao „osnovan u miru“.
Međutim, taj predlog nije leksički jednostavan, pošto samo ירה ima više značenja i ne znači isključivo „osnovati“ ili „postaviti temelj“. Umesto toga, njegova osnovna biblijska značenja su baciti, pucati, odapeti, usmeriti, poučiti. (weekly.israelbiblecenter.com). Ime grada se najranije pojavljuje kao (URU-ša-lim) u Amarna pismima (14. vek pre n.e.), napisano na akadskom kao Urusalim / Urušalim. To navodi neke naučnike da zanemare bilo kakvu igru rečima. Izbor je, međutim, vaš.
Zbog ovoga se yadah često meša sa yarah:
| Koren | Osnovno semantičko polje | Prelazan? | Metaforička upotreba |
|---|---|---|---|
| ידה (yadah) | Baciti, odapeti, predati | Snažno | Sud, davanje, izgnanstvo |
| ירה (yarah) | Ciljati, usmeriti, poučiti | Opciono / namerno | Podučavanje, vođenje, ciljanje |
Reč Torah potiče od yarah kao nešto čemu se teži (cilja), a otuda i proširena značenja „podučavanje“ ili „pouka“ ili stari favorit, „zakon“.
Značenja komponenti
(a) שלם:
– Koren koji znači „potpun, ceo, završen“.
Ovo je semantički centralno za reči kao što su שלום (mir, celovitost) i nosi stabilno semantičko polje u biblijskom hebrejskom.
(b) ירה:
– Leksikološki opseg korena uključuje „pucati/baciti“ i „usmeriti/poučiti“.
Ovaj dvostruki smisao pruža fleksibilnost za igru rečima jer ideja usmerenja ili cilja može nositi metaforičku težinu.
Mogućnosti igre rečima
Kada se čita kao igra rečima, a ne kao istorijska etimologija, pojavljuje se nekoliko unutrašnjih tumačenja:
A. „Cilj mira / Težnja ka celovitosti“
Obrazloženje:
Ako ירה ne shvatimo striktno kao „osnovati“, već kao „ciljati/usmeriti“, onda u kombinaciji sa שלם, ime se može čuti kao:
„Cilj mira / Težnja ka celovitosti.“
Ovo tumačenje tretira ירה kao metaforu aktivne usmerenosti — kao da je mir/celovitost objekat prema kojem je grad usmeren, cilj ili meta potpunosti.
Opravdanje u hebrejskoj igri rečima:
- Biblijski hebrejski često koristi glagolske slike metaforički, spajajući fizički pravac i moralnu/idejnu težnju.
- Književni prikaz grada kao mesta božanskog prisustva i zavetne celovitosti čini ovo tumačenje rezonantnim unutar Svetog pisma.
B. „Usmerenje / Pouka o celovitosti“
Obrazloženje:
Drugi način čitanja ירה + שלם je kao pouka ka celovitosti. Pošto hiphil oblik glagola ירה može značiti „podučavati“, ovo daje:
„Pouka o celovitosti / Podučavanje miru.“
Prateća misao:
Jedna od proširenih upotreba ירה (naročito hiphil) u biblijskom hebrejskom je „poučiti, ukazati“ — usmeravajuća/obrazovna nijansa. Ova igra rečima predstavlja grad kao mesto koje usmerava čovečanstvo ka celovitosti. Odavde takođe dobijamo reč ženskog roda Torah (תורה) koju BDB definiše kao „usmerenje“, a koja se i sama više puta opisuje kao „pouka“ koja daje celovitost, razumevanje i život.
C. „Videti / Posmatrati celovitost“
Ova varijanta uzima trag od drugog korena koji se često paronomastički uparuje: ראה (videti). Iako nije fonološki identičan sa ירה, sličnost u zvuku podstiče čitaoce hebrejske poezije i proročanstava da mešaju ova polja, stvarajući igre rečima poput:
„Oni će videti celovitost (mira).“
Ovo je manje striktno, ali je potvrđeno u narodno-etimološkim tumačenjima imena unutar kasnije jevrejske tradicije, koja prvi slog često tretira kao povezan sa vidom/otkrovenjem. (uporedi ovaj post „glavnog rabina“)
Psalmi kao potvrda („Molite se za mir Jerusalima“)
Igra rečima unutar samog Svetog pisma pojačava povezanost između Jerusalima i shalom/celovitosti. Na primer, Psalm 122:6 kaže (na hebrejskom):
שאלו שלום ירושלם
Ova fraza doslovno priziva mir (shalom) u blizini imena mesta, omogućavajući čitaocima hebrejskog da čuju ירושלם kao konceptualno vezano za mir/celovitost, čak i ako se doslovna istorijska etimologija može razlikovati.
Zaključak: Najkoherentnije unutrašnje igre rečima
Zasnovano isključivo na unutrašnjoj hebrejskoj semantici i tipičnoj biblijskoj poetskoj rezonanci, najverovatnije unutrašnje igre rečima o ירושלם su:
- „Cilj mira / Težnja ka celovitosti“ — isticanje usmerene težnje.
- „Usmerenje / Pouka o celovitosti“ — prikazivanje grada kao mesta podučavanja miru.
- „Videti celovitost“ — narodno-etimološko tumačenje koje odražava poetsku rezonancu sa vizijom i potpunošću.
Ova tumačenja nisu etimološke tvrdnje u istorijsko-lingvističkom smislu (koji čitaoca vodi na sasvim drugačiji put); ona su književne/semantičke igre rečima prirodne za način na koji biblijska hebrejska poezija funkcioniše unutar sopstvenog konteksta.