Vidi takođe Kraljica unutra, Kraljica Jestira protiv kraljice Vašti, Kraljica od Sabe
Grčka reč za “nebo” je ouranós – nebo (jednina), i skoro podjednako često se koristi u množini (“nebesa“). “Jednina i množina imaju različite prizvuke i stoga ih treba razlikovati u prevodu (iako se, nažalost, retko razlikuju)”
(G. Arčer)
Moglo bi se prevesti u apstraktnom smislu kao “nebesa”, ali mi razumemo da su ova “nebesa” nebeska bića koja se broje.
Reč Novog zaveta za “carstvo” je basileia. Ovo je imenica ženskog roda. U starogrčkom se ova reč koristi i za
- kraljicu
- carstvo/vladavinu
Reči su iste. Pa kako onda znamo da li Novi zavet govori o “kraljici” radije nego o “mestu vladavine/carstvu”?
Učenjaci su uvek ukazivali na kontekst. Tejerov grčki leksikon (Thayer’s Greek Lexicon) samo navodi: “βασιλεία, βασιเลίας, ἡ (od βασιλεύω; treba razlikovati od βασιλεία, kraljica.” Ali zašto? Zbog konteksta. Ali kog konteksta? Koje pristrasnosti?
Lingvistička čistota: Jevreji koji govore grčki protiv aticista
Specifičnija reč koja se koristi za “kraljicu” u NZ je basilissa βᾰσῐλισσα koja se pojavljuje samo četiri puta. U prevodu Starog zaveta, Septuaginti, jevrejski prevodioci su koristili ovaj oblik. Ali prvi oblik “basileia” bio je preferirani oblik kod Josifa Flavija i aticista. Unos u Tejerovom grčkom leksikonu za “kraljicu” (up. #938) navodi: “u Sept.; Josif; aticisti preferiraju oblike βασιλίς [basilis] i βασileia [basileia]…“
βᾰσῐλ-ισσα, ἡ, = βασίλειᾰ, kraljica
Prema LSJ (Liddell-Scott-Jones) grčko-engleskom leksikonu, standardnoj referenci za starogrčki, “basilissa” je jednako “basileia”, što znači kraljica. To je potvrđeno u različitim izvorima kao što su Ksenofontov Oeconomicus 9.15, odlomci koji se pripisuju Alkeju i Aristotelu u Bekkerovoj Anecdota Graeca, i u delima Filemona kako se citira u Athenaeus XIII.595c. Aticisti su odbacili ovaj oblik kao neatinski, uz njegovo jedino pominjanje u Sparti kod Teokrita 15.24 i češće u delima Polemona. (up. “βασίλισσα – Logeion“)
Prevodioci Septuaginte i aticisti predstavljaju različite kulturne i lingvističke težnje. Septuaginta, grčki prevod hebrejske Biblije završen u 3. veku pre n.e., imala je za cilj da jevrejske spise učini dostupnim Jevrejima koji govore grčki u Aleksandriji. Stoga je metodologija prevoda u velikoj meri bila zasnovana na jevrejskoj publici. Ovaj prevod je koristio Koine grčki, uobičajeni dijalekt tog vremena, kako bi osigurao praktično i religiozno razumevanje dugogodišnjih jevrejskih tradicija. Da li su njihove tradicije i pristrasnosti bile ispravne? Nekoliko vekova nakon toga, čovek po imenu “Spasenje” rekao je nedvosmisleno da nisu. Vođe, književnike i zakonike nazvao je “lopovima”, “lažovima” i “licemerima”. Ovaj isti čovek je zatim propovedao o “basileia” “nebesnika” kao o srži poruke spasenja i suda koji dolazi na svet. Ovaj kontekst ne ide u prilog praćenju jevrejskog tumačenja i lingvističkih oblika za njegovu sopstvenu poruku jevanđelja.
Nasuprot tome, aticisti, aktivni od 2. veka pre n.e. do 2. veka n.e., nastojali su da očuvaju i oponašaju klasični atički grčki dijalekt Atine iz 5. i 4. veka pre n.e. Fokusirali su se na održavanje lingvističke čistote i stilske elegancije klasičnih atinskih autora, zarad obrazovanja i retorike (pomislite na filozofe) u svetu koji govori grčki. Dok se Septuaginta fokusirala na religioznu i kulturnu tradiciju Jevreja, aticisti su naglašavali književnu i stilsku vernost, utičući na elitno obrazovanje i uvažavanje klasične grčke književnosti.
Za dalje čitanje:
- Carawan, Edwin. The Attic Orators. Oxford University Press, 2008.
- Innes, Doreen C. (urednik). Greek Literary Criticism: From Plato to the Present. Routledge, 2001.
Sinovi carstva ili kraljice?
Ako semantički konteksti imaju išta da kažu o prevodu, činilo bi se da je semantički kontekst Mateja 13:38 očigledan:
Njiva je svet, a dobro seme [jednina] — to su sinovi kraljice…
Matej 13:38 RBT
“Majka svih nas…” (Gal. 4:26)
“Sinovi carstva” ima daleko manje smisla semantički nego “sinovi kraljice”. Poetički ili idiomatski, možda. Komentari to uzimaju kao hebrejski idiom za Jevreje, ali su prilično zbunjeni jer se “sinovi carstva” bacaju u spoljašnju tamu (Mat. 8:12) i “sinovi carstva” se nazivaju dobrim semenom (Mat. 13:38)! Nešto je očigledno pogrešno. Pogledajmo bliže.
“Kraljica nebesnika liči na riznicu blaga koja je bila sakrivena u polju koje je čovek pronašao…” Mat. 13:44 RBT
“Znajući sada njihove misli, reče im: ‘Svaka kraljica razdeljena sama od sebe opusti, i svaki grad ili kuća razdeljena sama od sebe neće se održati. ” Mat. 12:25 RBT
Odgovarajući sada, Gospod reče njoj: “Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš oko mnogih stvari. Malo je potrebno, a Marija je izabrala dobar deo, onaj koji se neće oduzeti od nje.”
Luka 10:42 RBT
Komentatori ovde nisu uspeli da razumeju razlog za množinu svadbi:
“Kraljica nebesnika postala je kao čovek car koji je napravio svadbe za svog sina.” Mat. 22:2 RBT
“A od dana Jovana Potopitelja do sada, kraljica nebesnika se silom pritiska i nasilnici je grabe.” Mat. 11:12 RBT
“Drugu im priču kaza govoreći: ‘Kraljica nebesnika postala je kao čovek koji je posejao dobro seme na svojoj njivi.” Mat. 13:24 RBT
“Neće svaki koji mi govori: ‘Gospode, Gospode’ ući u kraljicu nebesnika, nego onaj koji čini volju oca moga koji je među nebesnicima.” Mat. 7:21 doslovno
“Mudrosti napolju kliču od radosti na širokom putu; ona pušta svoj glas. Na čelu onih koji buče ona viče na otvorenim vratima u Gradu, ona govori svoje besede. Dokle ćete, ludi, voleti ludost? I podsmevači, podsmehu su se radovali. I bezumni mrze znanje.” Priče 1:20-22 RBT
“Mudrosti, ona je sagradila svoju kuću, isklesala je svojih sedam stubova. Poklala je svoje žrtve, pripremila svoju trpezu, poslala svoje devojke, ona čita na uzvišicama gradskim. Ko je lud? Neka svrati ovamo. ‘Onome ko je bez srca,’ ona govori.” Priče 9:2-4 RBT
Geniitivna lična zamenica 3. lica jednine ženskog roda sebe/njen uvek je prevođena kao “sebe/njegov” (itself) u Mateju 11:12, 12:25 i sličnim odlomcima.