את (AΩ) – Znak večnog sopstvaEnglish · አማርኛ · العربية · বাংলা · Čeština · Deutsch · Ελληνικά · Español · فارسی · Français · Hausa · עברית · हिन्दी · Hrvatski · Magyar · Bahasa Indonesia · Igbo · Italiano · 日本語 · 한국어 · मराठी · Nederlands · Afaan Oromoo · ਪੰਜਾਬੀ · Polski · Português · Română · Русский · Српски · Svenska · Kiswahili · தமிழ் · ไทย · Türkçe · Українська · اردو · Tiếng Việt · Yorùbá · 中文

Strongove definicije daju:

אֵת ʼêth, ayth; očigledno skraćeno od H226 u demonstrativnom smislu entiteta; pravilno, sopstvo (ali se generalno koristi da jasnije ukaže na objekat glagola ili predloga, čak ili naime):—[kao takvo nepredstavljeno u engleskom].

Zanimljiva je stvar da Džejms Strong daje precizan prikaz na engleskom, a zatim nastavlja govoreći da je on „nepredstavljen u engleskom“, ali on naravno misli na njegovu prividnu upotrebu. Ova „prividna upotreba“ bila je dovoljna da naučnici i prevodioci Biblije bukvalno izbrišu preko 10.000 primera ove reči.

Puniji oblik H226 אות je znak, ili obeležje, kao okretanje ili vrtenje:

 

 

Znak: Čovek u sredini, omeđen granicama

Još jedna je zanimljiva stvar koliko je uobičajeno da čovek sebe nađe obeleženim, odsečenim, isključenim ili blokiranim od dosezanja sopstvenog ja. Ništa više ne ubija čoveka, a to je poznato još od antičkih vremena — Grci su imali aksiom, Γνῶθι σεαυτόν, „Spoznaj samoga sebe“. Jedno je sigurno, za čoveka koji bi gledao u „ogledalo zakona“ u nadi da će pronaći i razumeti sebe, pošto su naučnici tako temeljno zaključali i stavili u karantin reč את, on nikada neće videti ovih 11.000 pojavljivanja reči sopstvo.

Strong #226. Hebrejski אות, znak, obeležje. Hebrejsko slovo ו je slovo/broj za „čoveka“ ili „klin“. „Čovek“ je u sredini i okružen je Večnim Sopstvom (takođe poznatim kao „skriveni čovek srca“ 1. Petr. 3:4 RBT), ja sama je „prvi“ i „poslednji“, „alfa“ i „omega“, na hebrejskom א i ת. Ovo se prvi put pojavljuje u kontekstu Kaina, tj. „Kainov znak“.

„Prvi“ i „drugi“

את Strong’s #853 et. Ovo je nazivano „neprevodivim znakom akuzativa“, ali nikada nije u potpunosti shvaćeno. Ono čini prvo i poslednje slovo hebrejskog alfabeta. Sigurno postoji razlog?

Ovaj znak je vekovima zbunjivao rabine i naučnike u pogledu njegovog porekla. Rabbi Akiva, jevrejski naučnik iz 1. veka nove ere, nazvao ga je „znakom božanske ruke“.

„O“

Otkrivenje daje nagoveštaj njegovog značenja na grčkom: „Ja, Ja sam sam A i Ω, početak i kraj…“ (Otkrivenje 1:8 RBT). „O“? U grčkom jeziku samom slovu je dat određeni član, „To O“. Zašto?

Radi se o Njoj

Ova ključna reč את se pojavljuje preko 11.000 puta, uglavnom u Tori (skoro sve su izbrisali prevodioci). Stoga, Tora igra centralnu ulogu u večnom Životu, večnom Sada i večnom Sopstvu. Ne kao dispenzacija, ne kao stara pravila ili propisi, već kao bačeno seme koje treba da se upotpuni, konzumira u poslednjem Danu. Ali šta sve to znači? Zapravo postoji još nekoliko značenja o kojima treba razmisliti:

• את. Strong’s #854 je značenje koje se prevodi kao „sa“ ili „blizu“. #854 „sa“ je navedeno da se pojavljuje preko 800 puta. Rečeno nam je da označava „blizinu“, ali ono što je posebno značajno jeste da se značenje #854 „sa“ uvek koristi sa ljudima (tj. blizu-njega) uz nekoliko retkih izuzetaka za lokalitete (tj. sa Kadešom). Nikada se ne koristi sa objektima (tj. blizu-drveta).
• את. Strong’s #855 je značenje koje se prevodi kao „lemeš“ i „budak“. Ovo značenje je navedeno u samo pet slučajeva.
• את. Strong’s #859 Poslednje je primarno značenje „ti/ti sama“ u ženskom rodu jednine. Zanimljivo je da se ženski sufiks dodaje da bi se stvorio muški rod jednine אתה (atah) „ti“, ali ista konstrukcija אתה takođe znači „ona“ (ti sama si ona sama, ona sama si ti sama). Čini se da ovo prati zanimljiv obrazac gde je konstrukcija glagola u 2. licu muškog roda jednine „ti si“ identična konstrukciji glagola u 3. licu ženskog roda „ona je“ u imperfektu/nesvršenom obliku. Da li je to namerno? I kakve je prevodilačke nezgode ova činjenica mogla izazvati?
  Na drugim mestima sa imenicama ženskog roda, ista reč אתה (atah) očigledno znači ženski rod „ona/to“. Ako je sve ovo samo pitanje evolucije jezika putem konvencionalne upotrebe, onda bi se reč mogla uzeti kao prilično besmislena „čestica“ bez stvarne važnosti, i može se izbrisati iz Biblije kao što su svi prevodi i učinili. Ako je to samo marker akuzativa, prilično je besmisleno jer svako može videti radnju glagola u Postanku 1:1, „On stvori את nebesa i את zemlju“. Kao da čitalac ne bi razumeo šta je stvoreno?

Znak koji predstavlja nju može se videti u direktnoj definiciji את at kao ženskog roda „ti“:

Gle, sada sam uvideo lepu ženu na pogled od את…

Genesis 12:11 RBT

…ćerka, ko je את ?

I ona govori prema njemu samom: „Ćerka Doma Božijeg, Ja sama [אנכי].“

Genesis 24:23 RBT

Hebrejsko אנכי (anoki) je ono što bismo mogli nazvati „sopstvo mog sopstva“ ili „ja sama“ jer je to „emfatički“ oblik emfatičkog אני (ani), što je tipičnije „ja“ ili „ja sama“.

Dok je muški rod jednine „ti“ (atah) naveden od strane morfologa kao reč koja se pojavljuje preko 1000 puta. Samo 50 puta od 11.000 pojavljivanja je את at dato kao ženski rod jednine „ti“.