אלה/אל el/elah Snaga, moć, autoritet i boginja ljubavi?English · አማርኛ · العربية · বাংলা · Čeština · Deutsch · Ελληνικά · Español · فارسی · Français · Hausa · עברית · हिन्दी · Hrvatski · Magyar · Bahasa Indonesia · Igbo · Italiano · 日本語 · 한국어 · मराठी · Nederlands · Afaan Oromoo · ਪੰਜਾਬੀ · Polski · Português · Română · Русский · Српски · Svenska · Kiswahili · தமிழ் · ไทย · Türkçe · Українська · اردو · Tiếng Việt · Yorùbá · 中文

„Ovako im govorite: ‘Moćni [אלהיא] dvojnih nebesa i zemlje nisu stvorili! Oni nestaju sa zemlje i ispod dvojnih nebesa jednog moćnog [אלה].“

Gramatički kontekst određuje rod. Otuda imenice ženskog roda elah „hrast/terebint“ i „prokletstvo.“ Ali šta je sa „boginjom“? Ne nalazimo nijedan stih u kojem je označen rod reči elah kao „bog/boginja“. Ono što nalazimo je da se elah često koristi u kontekstu „doma elah“ ili nečeg sličnog, što samo po sebi izgleda aludira na dve „žene“, tj. „dom bludnice“ i „dom gospođe mudrosti.“

Neki prevodi prevode elah u Jeremiji 10:11 kao „ova nebesa“ dok drugi reč potpuno izostavljaju. Na kraju krajeva, „ova nebesa“ nemaju smisla. „Nebesa“ nigde drugde nisu povezana sa pokaznom zamenicom u množini. Šta su „ova nebesa“? Ili je pravilnije „ispod dvojnih nebesa jednog moćnog“? Štaviše, nalazimo elah „bog/boginja nebesa“ na mnogim mestima u aramejskom:

לאלה שמיא „elah-u dvojnih nebesa“ (Jezdra 5:12)
אלה שמיא elah dvojnih nebesa (Jezdra 5:11)
לאלה שמיא elah-u dvojnih nebesa (Danilo 2:19)
אלה שמיא elah dvojnih nebesa (Danilo 2:37)

Ono što je ovde primetno jeste da ova fraza „elah nebesa“ parira jednini ženskog roda „basilea nebesa“ u grčkom Novom zavetu. Basilea, znamo, može se prevesti kao „kraljica“ i dok postoji takva fraza kao što je „kraljica neba“ u hebrejskoj Bibliji (Jeremija 44), ne vidimo ekvivalent „kralj neba“ osim u aramejskom u Danilu 4:37. A „bog neba“ izgleda da se ne pojavljuje nigde drugde osim u slučaju množine (osim ako nije posesiv prvog lica koji je identičan po obliku):

ואשביעך ביהוה אלהי השמים ואלהי הארץ

„I zakleo sam te u On Jeste („Jahve“), mog elah-a dvojnih nebesa i mog elah-a zemlje…“ (Postanak 24:3 RBT) 

Ako ovaj odlomak govori o „boginji neba“ i „boginji zemlje“, onda nam je dat presedan za razumevanje drugih misterioznih odlomaka kao što su dve žene iz Zaharije simbolizovane u dve lavice sa desne i leve strane prestola u 1. Carevima, inače proročki nazvane Ariel, Ariel, ili kao što se nalazi u Tužbalicama, „ona koja nariče i ona koja tuguje“ koje su „stisnute zajedno“ u jednu „Lavicu Božiju.“ Ali da li je sve ovo samo puka pretpostavka?

I Ponovljeni zakoni 32:17 imaju jedinstvenu frazu koja je izazvala nemalu pometnju kod prevodilaca:

„Žrtvovali su uništiteljima, ne elah elohim…“ 

Ne mogu ovo da prevedu kao „ovi bogovi“ jer to zvuči previše politeistički. Niti će to prevesti kao „boginja bogova“ jer bi to bilo „jeretički“, pa su smislili niz čudnih prevoda dodajući predloge kako su smatrali prikladnim: „bogu, bogovima“, „bogovima; bogovima“, „ne-bogovima, Bogovima“ ili „ne bogu! Bogovima…“

Elohe je oblik množine (ili posesiv prvog lica jednine ženskog roda), bogovi/moćni/moja boginja. Ženska množina אלהות elohot se ne pojavljuje u hebrejskim spisima.

Jednina sa posesivom kao אלהי „moj elah“ se zapravo pojavljuje preko 100 puta. U Psalmu 43:4 nalazimo mnoštvo verzija u istom stihu koji zanimljivo počinje sa „I ulazim u nju“ ako ne ignorišemo ženski sufiks:

ואבואה אל מזבח אלהים אל אל שמחת גילי ואודך בכנור אלהים אלהי

„I ulazim u nju, prema oltaru moćnih, moćni moćni, radost mog prevrata. I bacam te u harfu, moćni mog moćnog [elah].“

Generalno, prevodioci su uzimali mnogo „pesničke slobode“ kada su u pitanju neobične fraze, posebno u pesničkim knjigama.