Bog je jedan, Elohim, Izlazak 3:14 i OnaEnglish · አማርኛ · العربية · বাংলা · Čeština · Deutsch · Ελληνικά · Español · فارسی · Français · Hausa · עברית · हिन्दी · Hrvatski · Magyar · Bahasa Indonesia · Igbo · Italiano · 日本語 · 한국어 · मराठी · Nederlands · Afaan Oromoo · ਪੰਜਾਬੀ · Polski · Português · Română · Русский · Српски · Svenska · Kiswahili · தமிழ் · ไทย · Türkçe · Українська · اردو · Tiếng Việt · Yorùbá · 中文

Strong #430, elohim. Bogovi, moćni, izuzetni, veoma veliki. Rabini i učenjaci vekovima su raspravljali o tome šta tačno ova reč znači. I to sa dobrim razlogom. Nisu želeli da čuju ono što je očigledno najjednostavnije i najčistije značenje.

Bog je narod

Glavna poteškoća leži u upotrebi glagola u muškom rodu jednine sa subjektom u množini. Tamo gde bi subjekt i glagol trebalo da se slažu u broju, u ovom posebnom slučaju to nije tako. Na gramatičkim osnovama pravilo je prekršeno. Slaganje subjekta i glagola je standardno pravilo u bilo kom jeziku sa malo izuzetaka. U slučaju grčkog jezika, glagol u 3. licu jednine može se koristiti sa rečju u srednjem rodu množine, u kom slučaju se glagol u trećem licu jednine zapravo čita i prevodi kao glagol u množini „su“.

Poznato je da je to bilo namerno, jer se ovo neslaganje u broju ponavlja sa rečju elohim.

Zašto?

Zapanjujući trag leži skriven u imenu אליעם (Eliam) koje se pojavljuje u 2. Samuilovoj 11:3, gde se Eliam pominje kao otac Vitsaveje („Kći sedmorice“). On se takođe pominje kao jedan od moćnih ljudi kralja Davida u 2. Samuilovoj 23:34.

Etimologija:

• אֵל (El) – „Bog“

• עָם (am) – „narod“ ili „nacija“

Značenje:

• „Moj Bog je narod“ ili „Bog je narod“

Elohim, אלהים, je konkretno oblik množine od eloah, אלה / אלוה (#433) koji ima pridodat ženski sufiks ה–. Učenjaci su tretirali eloah kao imenicu muškog roda i nazivali je „produženom“ ili „naglašenom“. Sve što imaju da kažu o tome je „verovatno jednina formirana zaključivanjem iz množine“. Nalazi se samo u hebrejskoj poeziji i kod kasnijih proroka. Pristrasnost je diktirala da u hebrejskoj Bibliji ne može postojati takva reč kao što je „boginja“. Da li su pogrešili? Pogledajte našu studiju reči אלה/אל el/elah Snaga, Moć, Autoritet.

Uprkos očiglednom ženskom sufiksu (kojem su učenjaci takođe dali dodatno „lokativno“ značenje), nikakvo objašnjenje nije dato. Sufiks bi se prema dostupnim definicijama razumeo ili kao lokativ „ka bogu“ ili „bog-u-pravcu“ ili ženski „bog-inja“, od kojih nijedno ne odgovara ukusu muških „autoriteta“ koji su sigurni da „postoji samo jedan muški bog“ i da će uvek tako biti, bez obzira na gramatiku, slova i padeže. Tradicija autoriteta postavlja „kontekst“ prema kojem se tumači sva gramatika, i oduvek je bilo tako.

Gezenijus, hebrejski gramatičar iz 19. veka koji se smatra majstorom hebrejskog, protumačio je jedinstvenu reč לאלהu „le-eloho“ u Avakumu 1:11 kao „svom bogu“, ali problem sa ovim tumačenjem je činjenica da הו nije prisvojni sufiks za imenice. To je, međutim, sufiks direktnog objekta za glagole. Umesto toga, ovo izgleda kao da je eloah usađen u sredinu između „ka“ i „njemu samom“. Predlog ל „ka“ i sufiks lične zamenice וֹ „njegov“. Muški oblik za „bog“ je אל el. Ovo se može prevesti kao „boginji njega samog“ — nijedno gramatičko pravilo nije prekršeno, i to bi bilo pravednije tretiranje teksta:

U to vreme vetar/duh je prošao, i on prelazi, i ovo je žrtva za krivicu njega samog, snaga njega samog, ka eloah/boginji njega samog.
Avakum 1:11 RBT

Da li je važno ono što je napisano? Ili su „autoritativne“ kontekstualne tradicije sve što je bitno? Ako je već napisano i posmatrano hiljadama godina u Psalmima neosporno, „vi ste bogovi“, doslovno biće:

Ja sam rekao: ‘Elohim/moćni, su vaša večna (את) bića, i sinovi Svevišnjega, svi vi.’
Psalam 82:6 RBT

Da li „elohim“ izostavlja žene? Ili su ovi sinovi, sinovi nje, eloah?

אל ← אלה ← אלהים

el → elah → elohim

Čini se da je gramatičko pravilo dato na vrlo očigledan način u slučaju hebrejskih reči za „muškarca“ i „ženu“.

Ona se naziva „iša“ jer je uzeta iz „iš-a“. (Postanak 2:23 RBT)

Čini se da ovaj tekst daje „uzeta iz“ kao definiciju ženskog sufiksa -ah. „Iš“ je izvedeno iz korena „eš“ što znači „vatra“. U slučaju ovdašnje gramatike, slova, nezavisno od bilo kakvih tumačenja i tradicija koje ih okružuju, postoji siguran redosled i odnos. Ako bi se gramatika prevela na srpski, to bi izgledalo otprilike ovako, koristeći boju da se istakne muški i ženski aspekt:

bog → bog → bogovi

Vidimo da Bog rađa Boga. Ili bolje rečeno, Bog rađa Boga kroz Boga. Profesionalci nikada nisu voleli imenicu ženskog roda, ili ženski aspekt, ili žensku terminologiju, ili žensko narativno svedočanstvo oko Duha. Neki su prihvatili neki oblik „Svetog Duha“ kao ženski, poput majke. To je postojalo u nekim katoličkim krugovima, ali koncept je i dalje bio neuhvatljiv i podržan samo sa nekoliko delova Svetog pisma, i na kraju iskonstruisanim predanjem/tumačenjem zasnovanim na njihovoj publici. Jer za mnoge učenjake i teologe „Sveti Duh“ je Bog, a to znači samo muški rod. Iako je Trojstvo ispovedano, ova doktrina o „samo jednom bogu“ je prevladala, iako takva terminologija, fraza ili stih ne postoje u tekstovima. Prava doktrina, kako je napisano, jeste „BOG JE JEDAN“, ali je nijansa ovoga očigledno previđena i tretirana kao da govori istu stvar „samo jedan bog“. Ali čak ni „el/bog je jedan“ nije tačno prema hebrejskom, već „elohim/bogovi je jedan“ i „vaša večna bića su elohim“.

Šta je sa glagolima u jednini?

Budući da je reč u množini, Elohim, najpravedniji prevod bi bio „bogovi/moćni“. Međutim, šta je sa anomalijom da je reč u množini uparena sa jedninom glagola u muškom rodu (on je izrezao/stvorio)? Kako to da su ovi Jevreji koristili glagol u jednini muškog roda sa imenicom u množini? Kako se ispostavlja, hebrejsko „עם“ (am) znači „narod“, a ipak je imenica u jednini kojoj se pripisuje množina:

„…gle, narod [עם imenica u jednini] je jedan, i usna/granica je jedna svima njima [množina].“ (Postanak 11:6 RBT)

Možda reč „narod“ nije trebalo da bude u jednini? Ipak, muški rod jednine se koristi sa glagolima u jednini, „narod, on je vapio faraonu za hleb…“ (Postanak 41:55) Možda je i to pogrešno? Samo što se to dosledno dešava.

„I narod, on se umnožio…“ (Izlazak 1:20)

Ali to nisu greške, one su namerne. Definicija je manje-više data u Postanku 11:6, „narod je jedan“.

Ove stvari čine čitanje zbunjujućim, gramatički, pa je sklonost da se to promeni u moderno prihvatljivo čitanje koje zvuči lepo i deluje lepo. Ali nalog je tu da se stvari pažljivo posmatraju, da se ne žuri, da se u njih pronikne, i pre svega, da se sluša/čuje.

Bog rađa Boga

Ipak, ironija je u tome što je sve što trinitarni teolog kaže o Bogu sasvim tačno, samo što je on slep za sopstvene reči. Bog stvara sebe i rađa sebe kroz sebe. Pastor će to propovedati, ali neće videti. Onaj ko voli svoju ženu, voli sebe. Paradoks muško-žensko je paradoks koji počinje sa BOGOM u jednini i završava se sa BOGOM u množini. Bog koji rađa… rađa Boga. Gde koncept rođenja i začeća uopšte nalazi mesto unutar „usamljenog muškog Boga“? Ali Jevanđelje tvrdi da je Bog bio rođen, odojče, i tu se sve centriralo/poteklo.

I ako Eva, Majka Života, bude uzeta iz boka Božijeg, onda je i ona sama iste prirode. Bog gradi Boga. I Ljubav bi tada postojala: „Bog je Ljubav.“ I potomstvo je takođe iste prirode, Bog. Ko je prvenac ovog mega dubokog paradoksa? „Kao što je žena iz muškarca, tako je i muškarac preko žene.“ Pa ipak, na kraju krajeva, Bog je jedan.

אלה תולדות elah potomstva/naraštaja. Ovo je česta fraza koja se pojavljuje, uglavnom u Tori. Prvi put se pojavljuje u Postanku 2:4. Uporedite sa אל עליון el unutrašnje visine/svevišnji, i אל שדי el šadaj/uništitelja/svemogući.

Da li Bog rađa/daje život Bogu?

Zapanjujuće, trag nalazimo u drugom imenu, אליאל Eliel što znači „Bog je Bog“. Bog rađa Boga kroz Boga. Ili je Bog nesposoban za to?

Profesionalci nikada nisu cenili imenicu ženskog roda, ili ženski aspekt, ili žensku terminologiju, ili žensko narativno svedočanstvo koje postoji oko Svetog Duha. Neki su prihvatili neki oblik Svetog Duha kao ženski, poput majke. To je bilo prisutno u nekim katoličkim krugovima, ali oni i dalje nisu mogli da ga vide. Jer za mnoge učenjake i teologe Sveti Duh je Bog, a to znači incontrovertibilis, irrefutabilis, inexpugnabilis, certus, definitus samo muški rod. Iako je trojična priroda prepoznata, prevladala je lažna doktrina o „samo jednom bogu zauvek“. Takva izreka ne postoji u biblijskim tekstovima. Prava doktrina, kako je napisano, jeste „BOG JE JEDAN“. Množina koja je jednaka jedinici. Upravo u tome razumemo razlog za neslaganje subjekta i glagola.

Ipak, ironija je u tome što je sve što trinitarni teolog kaže o Bogu sasvim tačno, samo što je on slep za sopstvene reči. Bog stvara sebe i rađa sebe kroz sebe. To je Jevanđelje, zar ne? Pastor bi to mogao propovedati, ali ne i videti. Onaj ko voli svoju ženu, voli sebe. Ali ako Bog nema ženu, kako je onda Bog… Ljubav?

I ako Eva, Majka Života, bude uzeta sa boka Božijeg u Hristu, onda je i ona sama iste prirode. Bog gradi Boga. I potomstvo je takođe iste prirode, Bog. Ipak, na kraju krajeva, Bog je i dalje jedan.

Matematičko-logička analiza „Elohima“:

• Jedinstvo suštine. Koncept „jednog“ koji se čuva u množenju može se matematički modelovati kroz ideju identiteta i samonaličnosti. Na primer, u teoriji skupova, neutralni element (kao što je 1 u množenju) čuva jedinstvo skupa, čak i kada se primeni na elemente unutar skupa. U izvesnom smislu, bez obzira na to koliko je elemenata (bogova) „generisano“ iz identiteta (Boga), osnovni identitet (sopstvo) ostaje nepromenjen.
• Samonaličnost i rekurzija. Princip „rađanja“ podrazumeva rekurzivni odnos, gde proces generisanja ne menja prvobitnu suštinu. Matematički gledano, ovo se može posmatrati kao rekurzivna funkcija gde se izlaz funkcije (Bog) vraća u ulaz (Bog), zadržavajući istu suštinu u svakoj iteraciji. Dakle, svaka „generacija“ Boga ne stvara novi ili drugačiji entitet, već pre odraz ili izraz prvobitnog jedinstva.
• Multiplikativni identitet. U domenu aritmetike, broj 1 je poznat kao multiplikativni identitet jer za bilo koji broj x, jednačina 1 × x = x  važi. Još značajnije, kada se 1 više puta množi samim sobom, dobija se:
  Ovde, bez obzira na to koliko puta se operacija (množenje sa 1) izvrši, rezultat ostaje 1. Ovo je slično ideji da iako Bog „rađa“ ili „generiše“ Boga, suštinska priroda ostaje jednina i nepromenjena.
• Idempotentni elementi u algebri. Za element e u algebarskoj strukturi kaže se da je idempotentan ako e ∗ e = e gde ∗ predstavlja binarnu operaciju (koja može biti množenje, unija ili neka apstraktna operacija). U tom smislu, ako se božanska priroda modeluje kao idempotentni element, ponovljena operacija „rađanja“ (predstavljena sa ∗) ne menja identitet elementa:
  Ovaj model sažima ideju da proces „rađanja“ ne vodi ka fragmentisanoj množini, već ka množini iteracija ili ponavljanja u suštinskoj božanskoj prirodi:

• Fiksne tačke pod funkcionalnom iteracijom. Druga perspektiva dolazi iz koncepta fiksne tačke u funkcionalnoj analizi. Tačka x je fiksna tačka funkcije ako je . Ako razmotrimo funkciju koja predstavlja čin „rađanja“, i ako je božanska suština G takva daonda iteracija procesa daje

i tako dalje. U ovom scenariju, bez obzira na to koliko puta se proces primeni, izlaz ostaje G, pojačavajući pojam nepromenljivog, jedinstvenog entiteta.

Izlazak 3:14

Ono što je napisano zahtevalo je uho koje čuje, uho koje bi razumeli samo oni rođeni odozgo:

ויאמר אלהים אל משה אהיה אשר אהיה

i elohim govori ka Izvučenom [Mojsiju]
Ja sam onaj koga Ja jesam

U takvoj izreci, „onaj koga“ zavisi od Ja jesam i Ja jesam. Naknadno bismo mogli protumačiti sledeću izreku,

שמע ישראל יהוה אלהינו יהוה אחד

kao „Čuj, Izraele, Gospod Bog naš Gospod, je jedan“ što nema mnogo smisla i nejasno je, ili,

„Čuj, Bože Ispravljeni, On Jeste moćni nas samih On Jeste

JEDAN.“

אהיה←אשר→אהיה

יהוה←אלהינו→יהוה

 הוה
(postati)

ו

(muškarac)

Ovo otkriva duboki napredak od nejasnog „Ja sam onaj koga Ja jesam“ do „On Jeste moćni nas samih On Jeste“. Ovo je još uvek pomalo zagonetno, zar ne? Kako sve to osmisliti?

Celina. Od spoljašnjeg „šestog dana“ pravo u centar „Danas“ i pravo nazad u spoljašnji „šesti dan“ ponovo. Bez obzira na to koje je vreme prostorno-vremenskog kontinuuma, kazaljka sata je uvek prava. ON JESTE (Jahve) prav ON JESTE.

Ona

Isusa su pitali „koja je najvažnija zapovest od svih?“

Spasenje je odgovorilo: „Zato što je ona prva, Čuj Bog-je-Prav, Gospodar Bog nas samih Gospodar je jedan.“ Marko 12:29 RBT

Zapovest je ona (ženskog roda). Zato što je ovo, cilj celine, potpuno promašeno, ona Zapovest i Pismo primili su onoliko nepravde i nasilja koliko je ona bila zamračena, iskrivljena, prodavana, preprodavana i zatvorena (kao zaključana u kuli, neviđena ni od koga) lažima ljudi kroz vekove.